О теми "клађење на картоне" креће од правила сваке опкладе. Опкладе на корнере, картоне и стрелце отварају нова тржишта уз основне ознаке 1X2. Ова тржишта делују лако, али свако носи сопствена правила обрачуна: шта се рачуна, у ком времену и шта бива ако играч не изађе на терен. Још пре прве уплате вреди знати правила, пошто иста утакмица уме да донесе погодак на једном тржишту, а враћен улог на другом.
Клађење на стрелце у фудбалу нуди три основне опкладе: први стрелац, последњи стрелац и стрелац на утакмици било када током меча. Аутогол се у обрачуну не приписује ниједном понуђеном стрелцу, зато у већини кладионица игра на првог стрелца тада иде на наредни гол. Када играч не заигра, уплата буде враћена. Ако уђе у игру тек после првог поготка, услови нису исти: код једних кућа опклада губи, код других улог се враћа. Опклада на стрелца покрива деведесет минута уз надокнаду, без продужетака и извођења једанаестераца.
Клађење на картоне мери дисциплину током меча. Најзаступљенија је игра на збир картона, рецимо преко или испод 4,5. Бројне куће нуде и поене за картоне: жути картон носи десет поена, црвени картон двадесет пет, док други жути картон који води до црвеног обично се рачуна само као црвени. Картони дати играчима на клупи, тренеру као и по истеку меча најчешће се не рачунају. Опкладе на картоне зато траже проверу правила баш за то тржиште.
Више од судије и ривалства него од форме тимова. Дерби и меч за опстанак обично доносе више опомена, а један црвени картон мења ток меча.
Улог се враћа. Ако играч уђе тек после првог гола, правила се разликују: код неких приређивача опклада на првог стрелца губи, код других се враћа.
Улог се обично враћа, осим када је исход већ решен: ако је граница пређена пре прекида, опклада на више најчешће доноси добитак.
По правилу не. Картони показани резервама, тренеру или после завршног звиждука не улазе у збир, али тачно правило стоји код приређивача.