O temi "klađenje na kartone" kreće od pravila svake opklade. Opklade na kornere, kartone i strelce otvaraju nova tržišta uz osnovne oznake 1X2. Ova tržišta deluju lako, ali svako nosi sopstvena pravila obračuna: šta se računa, u kom vremenu i šta biva ako igrač ne izađe na teren. Još pre prve uplate vredi znati pravila, pošto ista utakmica ume da donese pogodak na jednom tržištu, a vraćen ulog na drugom.
Klađenje na strelce u fudbalu nudi tri osnovne opklade: prvi strelac, poslednji strelac i strelac na utakmici bilo kada tokom meča. Autogol se u obračunu ne pripisuje nijednom ponuđenom strelcu, zato u većini kladionica igra na prvog strelca tada ide na naredni gol. Kada igrač ne zaigra, uplata bude vraćena. Ako uđe u igru tek posle prvog pogotka, uslovi nisu isti: kod jednih kuća opklada gubi, kod drugih ulog se vraća. Opklada na strelca pokriva devedeset minuta uz nadoknadu, bez produžetaka i izvođenja jedanaesteraca.
Klađenje na kartone meri disciplinu tokom meča. Najzastupljenija je igra na zbir kartona, recimo preko ili ispod 4,5. Brojne kuće nude i poene za kartone: žuti karton nosi deset poena, crveni karton dvadeset pet, dok drugi žuti karton koji vodi do crvenog obično se računa samo kao crveni. Kartoni dati igračima na klupi, treneru kao i po isteku meča najčešće se ne računaju. Opklade na kartone zato traže proveru pravila baš za to tržište.
Više od sudije i rivalstva nego od forme timova. Derbi i meč za opstanak obično donose više opomena, a jedan crveni karton menja tok meča.
Ulog se vraća. Ako igrač uđe tek posle prvog gola, pravila se razlikuju: kod nekih priređivača opklada na prvog strelca gubi, kod drugih se vraća.
Ulog se obično vraća, osim kada je ishod već rešen: ako je granica pređena pre prekida, opklada na više najčešće donosi dobitak.
Po pravilu ne. Kartoni pokazani rezervama, treneru ili posle završnog zvižduka ne ulaze u zbir, ali tačno pravilo stoji kod priređivača.