Tema "samoisključenje" počinje od granica. Kockanje i dalje ostaje igra sve dok ima jasnih granica: koliko para, koliko vremena i kojom učestalošću. Kada granice krenu da popuštaju same od sebe, to je rani znak da igra menja mesto u životu. Samoisključenje, limiti uplate i razgovor sa stručnjakom postoje baš za taj trenutak, dok zavisnost od kockanja može da se leči isto kao druge zavisnosti.
Samoisključenje je jača mera: igrač sam traži da mu nalog bude zatvoren na određeno vreme. Za to vreme nema uplata, nema igre, a priređivač ne sme da šalje promocije. Isključenje se ne ukida na zahtev pre isteka roka, i baš tu je njegova snaga. Kod ovlašćenih priređivača ova mera se podnosi u podešavanjima naloga, dok pojedini imaju i trajno gašenje naloga. Ko ima nalog kod više priređivača, mora da ga podnese kod svakog.
Kako se uspešno leči zavisnost od kockanja? Odgovor zavisi od njene dubine. Početak je razgovor sa lekarom, psihijatrom ili stručnim savetnikom. Terapija uključuje razgovore o okidačima, rad na navikama i kontrolu novca. Grupe za podršku olakšavaju, jer čovek vidi da nije jedini. Porodica često preuzima brigu o novcu u prvim mesecima. Terapija lekovima ponekad pomaže kod pratećih tegoba, poput anksioznosti. Izlečenje nije pravolinijski: povratak igri je moguć, i tada vredi se opet javiti stručnjaku. Osećaj krivice ne pomaže nikome.
Kako prepoznati kockara među bliskim ljudima? Znaci retko stižu svi odjednom: pozajmljivanje bez jasnog razloga, tajnost oko računa i telefona, razdražljivost kada igra stane. Tipičan znak je i lov na gubitak: posle gubitka sledi još jedna uplata. Laži o troškovima i vremenu takođe su čest signal. Ti znaci ponekad se prepoznaju i u svojoj igri. Otvoren razgovor vredi više od optužbi, jer osećaj stida obično drži problem u senci. Podrška dolazi lakše kada se stvar imenuje na vreme.
Da bi pristup novcu bio teži u trenutku kada se javi poriv za igrom.
Igrač traži zabranu igre na određeno vreme; zahtev treba podneti kod svakog priređivača posebno.
Otvoreno i mirno, bez optužbi, sa konkretnim primerima i ponudom pomoći.
Čim igra počne da brine vas ili bližnje. Pauza se bira pre nego što problem postane veći.
Lekaru, psihologu ili savetovalištu za zavisnosti, i to bez odlaganja.
Odmah pri otvaranju naloga, dok je odluka mirna, a ne posle gubitka.
Granice ostaju najjeftinija zaštita, a pomoć deluje najbolje kada se potraži rano. Na ovoj stranici se ne preporučuje igra; da li i kada potražiti pomoć bira čitalac, dok stručnjak pomaže u tome.